Shitposting ili trashposting je u slangu društvenih medija naziv za objavljivanje raznih stvari koje nemaju upotrebnu vrijednost, ne odišu kvalitetom, bez ikakvog drugog cilja osim ubijanja dosade. Haris Mehica, odnosno DJ Haringa Selectah, za mnoge je najistaknutiji shitposter zemalja Berlinskog procesa i šire. Njegova Šupa rahmetli Fadile je već četiri godine meme koji zabavlja internetsku društvenu zajednicu i koji je odavno izišao iz okvira Facebooka.
OBJAVI.BA: Šta je ta, kuda je ta i odakle ta Šupa rahmetli Fadile da prostiš?
MEHICA: Sve je počelo zajedno sa početkom pandemije, negdje desetog marta 2020., iz dosade i psihoizolacije kako sam ja to opisao. Bilo je dosadno i sve što vidiš kroz prozor je šupa, to ti je sav vidik, i onda sam počeo postavljati sliku jedinog prizora koji vidim svakog dana da pokrenem neku zajebanciju.
To je ustvari dokaz da se u ovom svijetu od svakog govneta može pita napraviti i to je ustvari bila osnovna ideja. U ovom internetskom glupom svijetu to je tako, kad neko može od nekih raznih lupetanja napraviti karijeru, kad imate pjevače koji ne znaju ni pjevati ni svirati pa mogu nešto uspjeti…
OBJAVI.BA: Čekaj, jesi li ti fakat htio od te šupe napraviti neki fenomen?
MEHICA: Jesam, majke mi. Uvijek tu spomenem Dubravka Matakovića koji je na samom početku Facebooka bio nabavio digitalnu Olympus kameru i krenuo slikati kuću preko puta. Tad je fejs imalo možda 20 ili 30 ljudi, štajaznam, i počeli su sa komentarima „Boga mi se roletna digla“, „kao da se Vectra pomjerila“ a nakon toga su se počeli družiti u komentarima, pozdravljati… Još Mataković ima šta postavljati, ali je ta kuća bila ljudima zabavna.
OBJAVI.BA: Isti slučaj je bio sa stranicom „Ista slika Seja Kalača svaki dan“.
MEHICA: Da, pa sam i ja imao sliku sa kamere sa Ponijera, ima i ona neka hrpa pijeska što neko postavlja, čak i duže od „Šupe“ ili smo tu negdje…
OBJAVI.BA: Tebe odavno prati puno ljudi zbog toga što je tvoj profil izvor zabave, mimova, smiješnih slika, to nije počelo sa „Šupom rahmetli Fadile“, taj shitposting i to.
MEHICA: Pa, meni mnogu kažu da sam najbolji shitposter Balkana (smijeh), a kad sam nastupao kao DJ u Staroj Pazovi pola te moje raje sa drum’n bass scene nije vjerovalo da je riječ o stvarnom čovjeku, nego da je Haris Mehica stranica na Facebooku iza koje stoji neko ili čak grupa ljudi, često na messengeru dobijem pitanje „čekaj, jesi li ti jedan ili vas je više“. Nisam stranica nego živo biće, nisam htio otvarati nikakve stranice iako su mi mnogi to predlagali. Nedavno me baš Billain pita zašto ne pokrenem neki page ali ja kažem „kad si page nisi svoj“.
OBJAVI.BA: Ti si, ustvari, prije svega DJ?
MEHICA: Da, mada sam ja više selektor, više selektujem muziku nego što je miksam. Ali i miksam, nastupam, nastupao sam na EXIT-u, na Freshwaveu, sa Rambom Amadeusom, Dubiozom, odnosno poslije njih, da sad ne nabrajam ali imam prilično dobru biografiju za DJ-a iz Krajine.
OBJAVI.BA: Štraparijade i slične krajiške skupove nisi radio?
MEHICA: E nisam to, još me nisu zvali ali jesam neke svadbe.
OBJAVI.BA: Ali kao DJ si davno izišao iz okvira Krajine?
MEHICA: Nastupao sam od Zagreba, Srbiju sam obišao, Bosnu čitavu…
OBJAVI.BA: Linija Karlobag – Karlovac – Virovitica?
MEHICA: E, tu negdje! (smijeh)
OBJAVI.BA: Znači, nisi nikad napravio page, nisi se nikad okrenuo nečemu na komercijalnoj osnovi pa se postavlja logično pitanje – ima li kakvog haira od toga?
MEHICA: Ma ne znam, nije… Ustvari, jeste kad dobiješ tu neku popularnost među ljudima, kad imaš toliko prijatelja jednostavno ti to dođe kao neka promocija bez da moraš pisati neke biografije, znaju te svi sa Facebooka i znaju kakav si, ko si i šta si. Ne moraš se predstavljati, ljudi te znaju, rado se upoznaju i to je velika stvar, šta ćeš više od toga.
OBJAVI.BA: Nedavno se navršilo 1,500 dana Šupe rahmetli Fadile, je li tako?
MEHICA: Da, hiljadu i po fotografija je objavljeno i kad nisam tu zamolim nekoga da uslika tako da uvijek imam aktuelnu sliku.
OBJAVI.BA: E, to sam te htio pitati – slika je uvijek od tog dana, ne ponavljaju se, ne vadiš stare slike niti slikaš unaprijed?
MEHICA: Ma kakvi, samo svježa slika. Zamolim daidžu ili nekog od raje, nekad sam znao odsustvovati i po mjesec dana ali je slika uvijek uslikana na datum na koji je i postavljena, nema varanja.
OBJAVI.BA: Šta je u suštini Šupa rahmetli Fadile, ko je bila rahmetli Fadila?
MEHICA: Fadila je bila čistačica u MUP-u ovdje kod nas u Bosanskom Petrovcu, znaš je sto posto, vazda u plavom mantilu išla i borosanama…
OBJAVI.BA: Ja je brkam sa Marom iz opštine ali nebitno.
MEHICA: Uglavnom, iza Šupe rahmetli Fadile ne postoji nikakva priča. Ljudi su se znali javljati sa pitanjem da nije u pitanju neki protest, da je ne kontaju rušiti pa se ja sa tim protivim… To nije izraz ničega, nikakvog revolta, jedino možda revolta protiv dosade.
OBJAVI.BA: Sad je Šupa rahmetli Fadile fenomen koji ima i neke konkretne manifestacije, ali bukvalno manifestacije – već su održana tri „Šupa Partya“?
MEHICA: Partyji su nekako spontano organizovani, prvi je bio na hiljaditi dan, Tarik iz Jazzbine i Sandra Ozimica su pokrenuli ideju, bez ikakvog plana, odradili smo te majice, pitali Omara iz Sinkra za neko finansijsko pokriće i kaže čovjek: „Buraz, imaš od mene milju maraka, samo me ne spominji.“ (smijeh) Ja sam mislio staviti logo ispod ono na majicu ali čovjek kaže „Brate, ja izvozim za Ameriku, ja izvozim za Dubai i da me staviš kraj tog hrhora od šupe, đe ćeš me tu…“
I taj prvi party je ispao baš super, bio je Hamo Konvoj, bio je Marko Louis, Šeks… Znaš kako sam njih dvojicu pokupio? Ja došao ono u tri – pola četiri busom, pa sjedili Tarik, ja i Ado i ogladnili – odem ja po bureke kad ispred Katedrale Marko i Šeks imaju neku promociju. „Oooo, gdje si, šta ima“, i ja pitam bil’ nam mogli svirati. Kažu: „Jel’ to Šupa danas? Eto nas samo dok se istuširamo!“
Došli ljudi i svirali sat vremena, Tarik stao, gleda, kaže: „Hare, jeb’ote ovi ljudi koštaju šest milja, hoće li mi šta uzet’ za ovo? “ Reko: „Boli te neka stvar, zovni im pivu i šuti.“ Došao je i Mario Ševarac, saksofonista Dubioze, ali nije ponio saksofon, Hamo je odsvirao nekoliko pjesama, onda Bojan Dizdarević pet-šest, Esma Numanović otpjeva desetak pjesama… Taj prvi party je bio baš opasno dobar, bili su i Bure i Rokva iz Siktera…
I drugi je bio dobar, isto u Jazzbini, povodom 1,111 dana Šupe. Svirali su Bojan i Mikula, ja malo puštao muziku i tako. To je bilo za četiri keca – poker kečeva – a sad smo u AG-u imali treći party za hiljadu i po dana. Na ljeto ćemo praviti neku varijantu na otvorenom ispred AG-a, sa roštiljem, na neki okrugli dan, recimo 1,726 ili šta ja znam. Čemu simbolika, možda baš na neki šuplji broj k’o što je Šupa šuplja priča.
OBJAVI.BA: Bosanski Petrovac je mala sredina, kontaju li ljudi ovaj fol? Kakve su reakcije lokalnog pučanstva?
MEHICA: Pa ima raje koja je odmah shvatila, Alma, Nerko i neki su odmah naručili majice, ima dosta raje koja prati ali daleko više šupaka i šupakinja – kako se pratitelji Šupe nazivaju – dolazi iz Sarajeva, Novog Sada, Zagreba, Sente, Subotice, Banje Luke… Nedavno je i popravljen tag Šupe rahmetli Fadile na Google Maps, ima ljudi koji svrate kad su na putu, uslikaju se, postavljaju na Facebook, isto kao da je neka turistička atrakcija.
OBJAVI.BA: Dakle, vidimo se uskoro na Šupa party 4?
MEHICA: Obavezno, biće roštilja, još samo da vidimo kako ćemo to organizovati.
