Nastavljamo sa odgovorima naše Alme Nuhić-Šišić, dipl. psihologinje i psihoterapeutkinje psihodinamske integrativne psihoterapije u edukaciji, na vaša pitanja kojih je sve više.
Molimo vas za što konkretnija i sažetija pitanja koja se tiču isključivo mentalnog zdravlja, borbe sa anksioznošću, napada panike, mogućih problema sa ponašanjem vaše djece u adolescenciji i slično.
Svakog petka objavljujemo odgovore na tri pitanja koja su najranije stigla, a sva ostala ćemo prebacivati za naredni petak.
Pitanja možete postavljati na storyje CPCD-a, Objavi.ba i Facebook stranicu: https://www.facebook.com/psihoterapijaalma, a redakcija Objavi.ba vam garantuje anonimnost.
Ovoga petka objavljujemo nova tri pitanja i odgovore naše Alme na njih, a naredna – u naredni petak, 30. juna!
Pitanje br. 16
Poštovana Alma, imala sam jako stresan događaj i od tada imam bolove u želucu uslijed stresnog događaja. Bila sam kod psihologinje i ona mi je rekla da su to moje misli i da nije ništa strašno. Zanima me da li su to stvarno samo moje misli i da li i Vi tako radite na psihoterapiji? Hvala Vam.
Odgovor:
Draga čitateljice, na osnovu vašeg pitanja mogu da primijetim da niste sigurni u rad i pristup psihologa kod koga ste bili pa želite da čujete drugo mišljenje. Veoma je važno da vam terapeut odgovara kao osoba, jer odnos između klijenta i psihoterapeuta je najvažniji u procesu oporavka. Pretpostavljam da je psiholog i edukovan psihoterapeut i da je sa Vama razgovarao zastupajući Kognitivno bihejvioralnu terapiju, dok terapijski pravac kojeg ja zastupam je psihodinamski OLI integrativni pravac. Kod Kognitivno bihejvioralne terapije naglasak je na tome kako klijent misli, ponaša se i komunicira sada, a nije toliko na ranim iskustvima iz djetinjstva, iako se i na tome može a često i treba raditi.
Psihodinamska OLI psihoterapija je zasnovana na integraciji klasične psihoanalize, ego psihologije, psihologije objektnih odnosa i self psihologije.
Osnovna postavka OLI metoda je da se osoba ne može promijeniti ako se ne razviju ili deblokiraju njene bazične sposobnosti za obradu emocija, a to su neutralizacija, mentalizacija, cjelovitost i konstantnost objekta, tolerancija na ambivalenciju i frustraciju i volja i incijativa. Bez bilo koje od ovih kockica psiha je defektna, sposobnost osobe za ljubav i rad je oštećena. Metod rada koji ja koristim sa klijentima je integrativni, primjenjujem tehnike različitih psihoterapijskih pravaca (psihoanalize, geštalt terapije, transakcione analize, bioenergetike, nLP, REBt-a) u kombinaciji sa tehnikama nastalih u okviru OLI metoda. Moja preporuka je da nastavite da radite na sebi kroz psihoterapijski rad jer za kvalitetan odnos sa terapeutom je potrebno vrijeme kako bi stekli povjerenje u terapeuta i ohrabrujem vas da s terapeutom podijelite svoje sumnje u terapiju.
Za sva dodatna pitanja stojim Vam na raspolaganju,
Srdačno Vaša,
Alma
Pitanje br. 17
Dobar dan, prošli mjesec sam bila loše, imala sam lupanje srca i slabost ali sam došla sebi. Nakon dvije sedmice sve se ponovilo, s tim da sam tada imala visok tlak, nalazi su dobri kao i ultrazvuk srca. Dobila sam terapiju za tlak, ali evo preksinoć u 3.30 sam ostala bez zraka i tlak opet gore. Imam strah jer nisam dobro, da li je zaista moguće da je ovo sve psiha? Kad se pojavi strah da nisam dobro i tlak se povisi.
Odgovor:
Draga čitateljice, obzirom da ste bili kod doktora na pregledu i koji nije našao neki organski uzrok, onda možemo da smatramo da je uzrok Vašeg povišenog krvnog pritiska strah od simptoma koje imate a koji liče na napad panike. Anksioznost i panika su simptomi, nešto na površini što izbija, kada nemamo dovoljno snage i sposobnosti da obradimo neka druga iskustva. Jasno je da su, kao i svi drugi simptomi, jako neprijatni i da mogu u velikoj meri da onesposobe čovjeka.
Bilo bi dobro da se konsultujete sa vasim doktorom u vezi korekcije terapije za krvni tlak, a uzroke anksiozost i napada panike otkrijte uz pomoć psihoterapije. Želim da vas ohrabrim da potražite pomoć, jer nekad nam je potrebna druga osoba, stručnjak, koji će nas pažljivo saslušati i voditi kroz proces istraživanja psihičkog razvoja i života.
Za sva dodatna pitanja stojim Vam na raspolaganju,
Srdačno Vaša,
Alma
Pitanje br. 18
Poštovana Alma, imam problem sa napetošću i osjećajem da ću se onesvjestiti u nekim trenutcima. Kad sam u takvom stanju izgubim apetit i ne mogu jesti. Iako se trudim da jedem, ne mogu da jedem po čitav dan. Molim Vas za mišljenje.
Odgovor:
Draga čitateljice, iz Vašeg pitanja može se zaključiti da se kod Vas radi o jednom vidu anksioznosti usljed koje se javlja nesvjestica i gubitak apetita.
U psihodinamskoj psihoterapiji, odbijanje hrane predstavlja negaciju potrebe bez koje ne možemo da preživimo. Koristimo negaciju – mehanizam odbrane, koji dovodi do toga da se osjećamo kao da neki neprijatan dio stvarnosti ne postoji. Osobe koje su željne ljubavi, a bile su jako uskraćivane za ljubav, često počinju na hranu da gledaju kao na zamjenu za ljubav, a onda se prema njoj odnose kao da im ne treba. Time, na štetan i paradoksalan način, preuzimaju kontrolu nad svojim životom, uz jednu začkoljicu – ne možemo da negiramo potrebu da jedemo i da fizički opstanemo.
Moja topla preporuka je da krenete sa psihoterapijom, jer će psihoterapeut moći da vas razumije i ohrabri na daljnje korake. Šaljem vam podršku i možete mi pisati u inbox stranice Psihoterapija Alma. N. Šišić.
Srdačno Vaša,
Alma
