Piše: Objavi.ba
Aktivizam nije rijaliti i estradizacija ljudskih prava, nego okupljanje na ulici, stvaranje prostora za one kojima si posvećena i za koje se boriš, rekla je filološkinja Stanislava Saša Zajović, osnivačica Žena u crnom, koja je, nakon što je 11. jula bila u Potočarima kao i prethodnih godina, govorila u Feminističkom HUB-u Fondacije CURE.
„Žene u crnom se zalažu za antifašističke vrednosti i kulturu sećanja, a protiv rata, ratne politike i srpskog režima. Naši ideali su feministička etika brige o drugima i kultura mira, a protiv zloupotrebe religije za opravdavanje nasilja nad ženama – organizovani oblici religije su se pokazali kao negativna mašinerija. Mi smo velike patriotkinje, ali na drugačiji način od ovog koji politika promoviše. Mi smo devedesetih godina prošlog veka stajale ispred Generalštaba i tražile da naši muškarci budu vraćeni s ratišta i da ne idu na druga. Vikale smo: ‘Vratite nam decu.’ Važno je da se zna da je pola miliona muškaraca iz Srbije odbilo da ide u rat i prava je šteta što Tribunal za ratne zločine u Hagu prisilnu mobilizaciju nije proglasio ratnim zločinom“, kaže Zajović.
Žene u crnom su proteklih godina imale više od 2.000 akcija na ulici i razvile različite ekspertize.
„Ideja o ženama u crnom potiče iz Italije, a naša prva akcija je bila u Sarajevu ispred katedrale 27. 9. 1991. godine. Prolaznici su mislili da smo neka glumačka trupa“, prisjeća se Zajović.
Karakteristika ove ženske aktivističke i antiratne organizacije je da u svom djelovanju koristi nekoliko simbola.
„Crnina je pokazatelj tuge. Telo ili fizičko prisustvo na ulici jer je važno šta se pokaže na ulici, to je jedino važno, to što neko u kući podržava neke ideje ne znači ništa. Uz to je važno zauzeti javni prostor i simbole nacionalne politike, nacionalna znamenja. I ćutanje je poruka da nemamo reči da iskažemo otpor prema onom što se događa, da iskažemo gađenje“, priča Zajović i cijeni da je sistem u Srbiji uznemiren zbog njih i da zloupotrebljava žene za stvaranje razdora.
„Na mestima gde se mi okupljamo pojavljuju se žene koje govore protiv nas i našeg delovanja. Kada smo se nedavno okupile jedna žena je vikala protiv nas i da genocida u Srebrenici nije bilo. Tu se stvorila policija koja je nju štitila od nas uz objašnjenje da je negiranje genocida patriotski čin. Oni pokušavaju da stvore razdor među nama, to je strategija u kojoj režim koristi žene“, priča Zajović i kaže da je zabrinuta za te žene i da bi voljela da im pomogne i da nastoji da ih zaštiti bar na način da okupljenima skrene pažnju da ne smije ništa loše da im se desi.
Često doživljava uvrede, a pojedinci su dolazili i na vrata njenog stana.
„Ne uznemiravam se zbog toga, obično im kažem da im ja nisam kriva za probleme koje imaju, ali i da neću učiniti ništa da im bude gore“, kaže Zajović.
Smatra da je ukidanje AFŽ-a bila velika greška jer je time zaustavljena emancipacija žena.
„Žene su sklonjene iz javnog života jer su se borile za drugačiju državu. Ukidanje AFŽ-a je bilo ekser u mrtvački sanduk emancipacije, ne ravnopravnosti, nego baš emancipacije. I na Golom otoku je bilo mnogo žena, posebno iz Crne Gore, procentualno najviše u odnosu na broj stanovnika“, cijeni Zajović i napominje da „mir ne treba da donese samo demokratiju, nego i radost i zadovoljstvo“.
Govoreći o aktuelnom trenutku u Srbiji, kaže da podržava studente, ali da je jako ljuta na njihove profesore što ne govore više o Srebrenici kao simbolu stradanja za koje je odgovoran režim u Srbiji.
„Nama ste vi u Bosni i Hercegovini ogledalo. Dobro je za zdravlje kada postupate u skladu sa savešću, a iskustvo je najveće znanje. Mi želimo društvo u kom se vodi dijalog, a u Srbiji toga nema i teško je da ljudi shvate vezu između Srebrenice i nadstrešnice, između Vukovara i ubistava“, rekla je Zajović.
Govoreći o aktuelnoj situaciji u svijetu, jer su Žene u crnom povezane sa ženama širom svijeta, posebno u onim dijelovima gdje postoje sukobi, kaže da je vrlo zabrinuta jer od 2008. godine nije bilo globalnih antiratnih demonstracija, a antiratni pokret od 2005. nije imao zajedničku akciju.
„Da nije bilo Tribunala u Hagu niko ne bi bio osuđen. Bojim se da ovim sadašnjim zločincima niko neće suditi jer ovo više nije humanitarno pitanje nego geoekonomsko. Stvarnost je jako okrutna i deluje da postoji mnogo ljudi koji nisu protiv rata. U Ukrajinu šaljemo oružje jer se zalažemo za kraj sukoba što je vrlo licemerno. Evropska unija će imati ozbiljne probleme ako ne otvori prostor za ozbiljne razgovore“, kaže Zajović i zaključuje da ni mi nismo ništa naučili iz naših sukoba.
