Neopaženo su prošli zaključci misije Međunarodnog monetarnog fonda po članu IV od 25.03. ove godine. A tamo lepo stoji i ovo: “Pravi odgovor je značajno povećanje javne podrške za najugroženije, uz izbegavanje smanjenja poreza ili akciza, jer su to skupi i loše ciljani potezi.”
Dakle, i MMF upozorava na zaštitu najugroženijih. I ništa.
Više pažnje izazvala je MMF-ova prognoza sniženje globalnog rasta u odnosu na početak godine – sa 4,4 posto u januaru na 3,6 posto. Tri su glavna razloga: ratna invazija Rusije na Ukrajinu, koja povećava cene energenata i roba širom sveta i dovodi do manje proizvodnje i veće inflacije, a za koju se očekuje da će se zadržati duže. Osim toga, usporavanje kineske ekonomije s češćim blokadama zbog varijante korona virusa Omikron koji opterećuje i dovodi do povišenih pritisaka na cene u mnogim delovima sveta.
Uz mogućnost nastavka pandemije i novih varijanti virusa na jesen, MMF skreće pažnju na mogućnost socijalnih nemira s obzirom na povećanje cena energije i hrane u mnogim zemljama.
Što se regiona tiče, u odnosu na ostale zemlje, kojima je prognoza korigovana na više stopu, BiH i Severnoj Makedoniji prognozira se niža stopa rasta od one najavljene u januaru.
I opet neće biti ništa. Mesecima se čeka bilo kakva reakcija vlasti u Bosni i Hercegovini na očigledan pad kupovne moći stanovništva. A infacija će potrajati sigurno do pred kraj godine, mada se ni tada ne očekuje pad cena. Samo to da (moguće) neće dalje rasti.
Inflacija je, inače, klasifikovana u tri tipa: inflacija koju izaziva potražnja kada se povećava brže od proizvodnih kapaciteta privrede, inflacija izazvana povećanim troškovima proizvodnje i ugrađena inflacija kada očekivanja da će se inflacija nastaviti dovode do pritisaka da se povećša cena rada, pa se povećavaju i potrošače cene dobara ili usluga koje taj rad pruža. Logično, kad je pandemija popustila, ponuda nije vmogla da zadovolji tražnju i cene su počele da rastu, samim tim i ulazni elementi za proizvodnju postaju skuplji, a onda se desio rat u Ukrajini, koji je potpuno poremetio kanale distribucije i isporuku energenata.
Začarani krug u kojen se vrti i mala privreda BiH. Na sve to, mi smo u večnoj političkoj krizi, dešava nam se odliv radne snage, negativni prirodni priraštaj stanovništva, visoka korupcija i izborna godina, a neke kompanije koriste retku priliku da podignu cene.
Inflacija i dug su kao šećerna bolest ako se na vreme ne povede računa – tihe ubice.
Šta očekuje stanovništvo? Sigurnost na prvom mestu. Kako se to postiže? Momentalnom reakcijom vlasti da se pomogne socijalno ugroženim na sve načine: subvencijom energenata i komunalnih usluga, aktiviranjem robnih rezervi, pa čak i finansiranjem javnih kuhinja. A para za to ima. Usled inflacije i povećane osnovice za obračun PDV-a, samo u prva tri meseca naplaćeno je neto 273 miliona više nego u istom periodu prošle godine.
Čak i da rat u Ukrajini stane danas, a neće, ostaju sankcije i tenzije, lokalni sukobi i geopolitičko preslagivanje. Posledice su još uvek nesagledive. Manimo se velikih priča o ukidanju akciza na naftne derivate i više stopa PDV-a, a državni budžet nije usvojen ni u prošloj godini, ni u ovoj, čak ni fiskalni okvir za period 2022-2024 nije na pomolu. Fiskalno veće BiH nije u februaru moglo da se dogovori čak ni oko toga.
Sredstava ima da se deluje sada! Čak i MMF sugeriše da se treba “…obratiti ugroženom stanovništvu, implementirati ciljane i privremene politike koje će im pomoći da se suoče sa višim cenama hrane i energije”. Anketa o potrošnji stanovništva u BiH nije rađena od 2015. godine! Vlast ne želi da zna koliko ima siromašnih?! Jer, ako zna, mora nešto i da uradi. Sad nemaju vremena zabavljeni izmenom izbornog zakona, politiziranjem odluka Ustavnog suda, trovanjem ionako zatrovanog medijskog prostora i, naravno, zastrašivanjem svakog ko iole ima mozga i koristi ga.
Možda nešto učine u izbornoj kampanji u cilju da se dobiju glasovi. Da se slučajno ne zaboravi do prve sedmice oktobra i glasanja.
Još gori scenario može biti da se ne reaguje na vreme, pa da kupovna moć nastavi da pada do momenta kada i budžetski prihodi počnu da padaju, pa se dodatno smanjuje mogućnost da se išta uradi da se zaustavi pad kupovne moći. Šta onda? Ponovo pravljenje veresije od gotovine, odnosno zaduživanje, koje će biti skuplje jer će kamatna stopa rasti u svetu da bi se ublažila inflacija? Hoće li rešavanje katastrofe biti ostavljeno za one koji dođu na vlast posle oktobarskih izbora, po dobrom starom običaju, a onda kriviti za sve one pre zaboravljajući koliko je ko godina na vlasti? Po onoj da ćemo o tome misliti posle izbora, a uvek je kriva za sve prethodna vlast. I ta priča se redovno vrti bar godinu dana posle izbora dok se smenjuju nepodobni i postavljaju svoji kadrovi, a i zgodan je odgovor na sva novinarska pitanja, skupštinske govore i javne nastupe – “Nemate pojma šta smo zatekli!”
Ako iste partije budu na vlasti, onda ćemo gledati beskonačnu agoniju formiranja vlasti i to će biti izgovor za nečinjenje i sve veće siromaštvo.
Na kraju ponovo kod MMF-a, potpisivanje Pisma namere, uzimanje nekoliko tranši i kada dođe do ispunjavanja uslova iz Pisma namere, zaustavljanje aranžmana. Scenario kojeg su vodeće partije uhodale do savršenstva.
Još uvek nije kasno da se izbegne katastrofa. Ako stubovi neoliberalne ekonomije, tradicionalne nesklone socijalnim davanjima i uplitanju države, kažu da se pod hitno moraju doneti privremene mere da se zaštiti ugroženo stanovništvo, šta čeka bh. vlast, kojoj su redovno puna usta zaštite (svog) naroda, borbe za socijalnu pravdu i jednake mogućnosti?!
Piše: Svetlana Cenić
