“U Ukrajini je rat, dešavaju se brojne promjene. Međutim, to je i prilika za usvajanje novog zakona o obrazovanju odraslih”, kaže Mykyta Andreev, direktor ukrajinske Asocijacije za obrazovanje odraslih i aktivista u oblasti zaštite ljudskih prava.
U januaru 2023. godine, Parlament Ukrajine (Verkhovna Rada) je u prvom čitanju usvojio Nacrt zakona o obrazovanju odraslih koji je podnio Kabinet ministara, u okviru sprovođenja Sporazuma o pridruživanju sa EU. S obzirom na veličinu razaranja izazvanu ratom i broj izbjeglica i interno raseljenih lica, jasno je da će ukrajinsko tržište rada biti značajno restrukturirano, zbog čega će biti neophodni sveobuhvatni programi obuke odraslih.
Viktoriia Furhalo, iz ukrajinske EDUCATIO mreže, ističe da su aktivnosti bile prilagođene ratnim okolnostima tako da su sastanci i konferencije održavani u podzemnim skloništima, a za promociju koncepta obrazovanja odraslih koristili su kijevski metro i druga mjesta gdje se ljudi okupljaju u ovim teškim vremenima. “Sada imamo za cilj da napravimo pritisak na članove Parlamenta da ne zaborave na zakon i da ga usvoje što prije”, ističe Viktoriia.
Na ovom regionalnom sastanku u organizaciji njemačkog DVV učestvovali su predstavnici i predstavnice organizacija i institucija u oblasti obrazovanja odraslih, iz Armenije, Gruzije, Moldavije, Bosne i Hercegovine, Kosova i Ukrajine. DVV International je Institut za međunarodnu saradnju Deutscher Volkshochschul-Verband e.V. (DVV), Njemačke asocijacije za obrazovanje odraslih. DVV zastupa interese oko 900 centara za obrazovanje odraslih (Volkshochschulen) i njihovih državnih udruženja, najvećih pružalaca daljeg obrazovanja u Njemačkoj.
Kakva je situacija u Bosni i Hercegovini u ovoj oblasti? Nakon što sada imamo 12 zakona o obrazovanju odraslih na raznim nivoima (Brčko distrikt, kantoni u FBiH i RS), slijedi period njihove implementacije, što je obično teži dio posla. Zašto i kako smo izgubili tradiciju korištenja andragoških obrazovnih aktivnosti, koja se razvila tokom postojanja Jugoslavije, od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do SFRJ. Institucionalna osnova tadašnje prakse obrazovanja odraslih u najvećoj mjeri je počivala na kursevima za opismenjavanje, narodnim univerzitetima, kulturno-prosvjetnim društvima i dr., a u periodu socijalizma, BiH je imala široko razgranatu infrastrukturu narodnih univerziteta.
Kako to da samo naša država ne vidi važnost obrazovanja odraslih kao razvojne poluge društva, pa su potrebni raznorazni projekti da “ubjeđuju” našu vlast da je to potrebno? Kako to da Ukrajina u ratu vidi neophodnost razvoja obrazovanja odraslih, a mi u BiH ni nakon 28 godina u miru to ne vidimo?
Od 90-ih godina, evropske politike obrazovanja odraslih definiraju se samo unutar koncepcije cjeloživotnog učenja, a obrazovanje odraslih postaje najdinamičniji segment obrazovnih sistema u Evropi i svijetu. Stoga je nužno osmisliti i implementirati strategije obrazovanja odraslih na svim nivoima vlasti u BiH, ali kao preduslov uspješnosti tih strategija najprije mora da se desi stvarno razumijevanje ovog koncepta i njegove važnosti od strane onih koji donose odluke. Drugim riječima, kada bude nama u BiH više stalo da imamo kvalitetno obrazovanje odraslih nego drugim zemljama koje nam pomažu u tome, tada ćemo imati prave rezultate. Do tada, Ukrajina – bravo i naprijed!
